U Srbiji pijemo skoro duplo više od svetskog proseka, a ne radi se o vodi

Prema mišljenju psihijatra, konzumacija alkohola proizlazi iz mentaliteta ovdašnjih ljudi. Globalni apel pod nazivom “Suvi januar”, pak, poziva sve ljude da mesec dana ne posežu za bocom ili barem da smanje količinu pića koje konzumiraju. Odricanje od alkohola može da bude vrsta prevencije oboljenja od raka.

Tročlano domaćinstvo u Srbiji godišnje u proseku popije 4 i po litre žestokih pića, 45 litara piva i devet litara vina. Ali ko i koliko često pije alkohol?

Dimitrije Virag: „S vremena na vreme, recimo. Posle posla obično popijem pivo, a vikendom pijemo sa društvom. Ne znam, neki kažu da je to često opijanje."

Ilona Rafai: "Ja uopšte ne pijem alkohol, moj sin konzumira. Već imam 85 godina i ne mogu više da pijem alkohol."

Oto Tot: "Nije tipično za mene da konzumiram alkohol, ali ako pijem, to je vikendom. Može rakija pre ručka, čaša vina posle ručka, to je to što se tiče alkohola."

Širom sveta se od 2013. godine apeluje kroz akciju “Suvi januar” da ljudi umereno konzumiraju alkohola ili ga potpuno izbegavaju. Prema novoj studiji, smanjenje konzumacije alkohola takođe može da smanji rizik od razvoja raka.

Izbegavanje alkoholnih pića ili smanjenje konzumirane količine može smanjiti rizik od raka usne duplje i jednjaka. Prema novoj studiji, prestanak ili smanjenje konzumacije alkohola na period od 5 do 9 godina smanjuje rizik od raka usne duplje za 34 posto, a apstinencija od alkohola na period od 10 do 19 godina smanjuje rizik za 55 posto. Studija je dala slične obećavajuće rezultate u slučaju raka jednjaka, 5-15 godina bez alkohola smanjilo je rizik za 15 posto, dok je apstinencija od alkohola tokom 15 godina ili duže smanjuje rizik za 65 posto.

Prema najnovijoj preporuci Svetske zdravstvene organizacije, postoji nulta tolerancija na svakodnevnu konzumaciju alkohola, rekla je dr Teodora Bagi. Prema specijalisti onkologu Opšte bolnice Subotica 2,8 miliona ljudi u svetu svake godine umre od raka, čiji je glavni uzrok alkohol. Dugotrajna konzumacija velikih količina alkohola može se direktno povezati sa nekim vrstama raka.

Dr Teodora Bagi, specijalista onkolog, Opšta bolnica Subotica: „Većina tumora koji pripadaju ustima i grlu, tj. otorinolaringologiji, može se povezati sa konzumacijom alkohola. Nažalost, najčešće se javljaju kod teških alkoholičara koji imaju i druge ozbiljne zdravstvene probleme zbog konzumacije alkohola. Tumor gušterače, tumor mokraćne bešike i sve vrste primarnih tumora jetre."

Budući da se od stanovništva ne može očekivati nulta tolerancija, u Americi je, na primer, preporučeni dnevni sigurni unos alkohola dva decilitra vina za muškarce i jedan decilitar za žene, dodala je stručnjakinja. Ali prekomernom konzumacijom možemo se dovesti u akutno alkoholizirano stanje i osećaj, konstatovao je neuropsihijatar. Ali kako da se odviknemo od čaše? To smo pitali primarijusa dr Zoltana Šagija.

"To možemo rešiti tako da iskusimo granice i posledice preteranog uživanja, ograničenja i štetne posledice prekomerne konzumacije, a to nam pomaže da odredimo kakav bi naš stav mogao biti u budućnosti. Često u ovim situacija se daje preporuka da budemo odlučni, da imamo motivaciju, svojevrstan impuls, da u budućnosti treba da poboljšamo svoj stav i količinu potrošnje u tom smeru." Sve je to stvar volje i odlučnosti, dodao je specijalista.

Problem pojačava činjenica da je alkohol svakodnevica naših navika, stila života i mentaliteta, ali to nas ne sme podsticati na zloupotrebu alkohola, rekao je prim. dr Zoltan Šagi.