U Subotici i okolini ne jenjava prisustvo migranata
Migranti koji više nemaju mesta u zgradi Prihvatnog centra u Subotici, pa čak ni u šatorima postavljenim u dvorištu, pokušavaju da se ugreju uz logorsku vatru. Dolazi hladnije jesenje vreme, upravo iz tog razloga migranti hitno pokušavaju da krenu dalje na svojoj migrantskoj ruti. Organizacija je kontinuirana, mobilnim telefonima se dogovaraju gde će i kada pokušati da ilegalno pređu preko srpsko-mađarske granice.
Prema rečima meštana u Mesnoj zajednici Makova sedmica u Subotici, migranti su život lokalnog stanovništva učinili potpuno nemogućim.
Rada Trninić: „Ne može se spavati, ne može se ništa raditi. Bojimo se, ne znamo imaju li oružje ili ne, jer su i ovde pucali. Bila sam u bolnici dva uzastopna ponedeljka jer mi je iskočilo rame i nisam mogla da nađem mesto za sedenje u čekaonici, jer je bilo mnogo ljudi, od kojih su 90 posto bili migranti sa raznim povredama, u gipsu. Nema šta nema od povreda.”
Meštanin Ferenc Kiš Torma je rekao: "Mnogi od nas se boje jer ko zna kakvi su. Da li su opasni ili nisu opasni jer ima i pucanja i svega. U međuvremenu, baš se dosta migranata može videti."
Migranti se tokom dana zadržavaju oko prihvatnog centra jer svako ko je registrovan ima parvo na sledovanje hrane. A u poslepodnevnim i ranim večernjim satima oni kreću prema šumi gde ih u većini slučajeva čekaju naoružane bande krijumčara ljudima.
