U Zrenjaninu tkanje u prvom planu
Krajem XIX i početkom XX veka izrada ćilima u Banatu dostiglo je svoje zlatno doba. Najzaslužniji za to je bio Antal Štrajtman, nastavnik u Pijarističkoj gimnaziji u Zrenjaninu, koji je manufakturu podigao na industrijski nivo.
Ferenc Nemet, istoričar kulture: „Čitava ta aktivnost se zapravo završila osnivanjem prve torontalske mađarske fabrike tepiha i tkanina 1894. godine, koja je bila u stanju da radi i proizvodi te proizvode u industrijskim razmerama, i koja je postala veliko preduzeće . Mogu da vam kažem da je tehnički direktor te fabrike bio Antal Štrajtman. Radionica za učenje tkanja je i dalje radila u okviru fabrike, bila je neka vrsta dizajnerskog centra.”
Torontalski ćilim bio je prvi istinski evropski proizvod u ovom regionu, koji je mogao da se pohvali raznim nagrada ne samo na ovom kontinentu, već i na svetskim izložbama.
Ferenc Nemet, istoričar kulture: „Ako vam kažem da su Mađarske državne železnice naručivale tepihe od torontalske fabrike tepiha, ako vam kažem da je Franc Jozef naručio Torontalske ćilime za svoje kraljevske apartmane i za mađarski parlament, onda to jasno pokazuje kakvu reputaciju su imali Torontalski ćilimi i kakav je bio njihov kvalitet.”
Interakcija između različitih naroda može se videti i u tkanju, vezenju, ali i u elementima kućne dekoracije.
Rajka Grubić, etnološkinja, Narodni muzej, Zrenjanin: „Ako Banat posmatramo kao multietničku, multikulturalnu, jedinstvenu regiju, možemo uočiti da su sačuvani određeni dekorativni elementi, koje su usvojili svi narodi, ali tako da je svaki narod sačuvao svoj identitet, svoju nit koju je utkao u svoje ćilime.”
Zoran Slijepčević pokušava da oživi ovu profesiju. Ne iz finansijskih interesa, isključivo iz ljubavi. „Devedesetih godina je tkanje potpuno zamrlo. Nedavno su formirana neka udruženja i ima pojedinaca koji se trude da ovoj profesiji vrate stari sjaj. Ja to pokušavam već oko 15 godina. Pored tkanja, trudim se da to prenesem i mladima i odraslima.”
U četvrtak i petak, sa početkom u 18 časova, u muzeju će biti organizovane radionice koje će voditi Gordana Dunai i Zoran Slijepčević.
