Veza između fotografije i umetnosti pokreta

Trideset godina nakon stvaranja svoje prve predstave, Jožef Nađ pripema jedno globalno delo koje kombinuje fotografiju i umetnost pokreta. Na velikoj sceni etalon je bio ljudsko telo, a na fotografijama figure, koje bi na osnovu obrisa mogle da budu žabe. Od njih i nekoliko pronađenih stvari nastala je foto serija. Izložbu je otvorio Oto Tolnai, pesnik i pisac, dobitnik nagrade Košut, koji je rekao da je umetnik udahnuo novi život u te žabe: „Ovo je temelj moderne umetnosti, Lautreamontov koncept lepote. Kada umetnik stavi dve različite, dve udaljene stvari jednu pored druge."

Mnemozin, odnosno sećanje na Jožefa Nađa predstavlja ujedno i rezime, opis jednog stvaralačkog perioda: „Nikada do sada u mom životu nisam koristio fotografiju u svojim komadima. To je uvek bio jedan izazov. Ja već dugo vremena fotografišem, ali sada sam osetio da je došlo vreme, da to mogu i uraditi. Tako se rodila Mnemozin. To može biti samo minijatura, kratak gest. U navodnicima kratak, jer i to može biti 20 minuta pre nego što se stvori atmosfera, situacija sa fotografskim gestom na kraju, kada se otkrije slika o kojoj se radi u igri. Tako se sve zaokružilo."

Nakon ovogodišnje minijature, Jožef Nađ naredne godine želi da se vrati sa velikim scenskim komadom.