Vojvođani položili ispit humanosti
Nove mogućnosti za zaposlenje, ogrev za loženje, električni bicikl, računar, mobilni telefon i dovoljno hrane za više meseci – to smo uspeli da podelimo porodicama slabijeg imovinskog stanja koje smo posetili pred Božić i predstavili ih u našim emisijama. Danas smo ih ponovo potražili i našu redakciju dočekali su sa velikom radošću i zahvalnošću.
Porodicu Čoknjai upoznali ste krajem novembra. Tada su baki Mariji suze potekle dok je gorko pričala o njihovom životu, o poslovima, a ovoga puta suze su joj krenule od radosti. Nakon našeg poziva mnogi su ih potražili. Dobili su pre svega slatkiše, ulje, šećer, brašno, konzerve ribe i voće, a sedamnaestogodišnja devojka u drugo polugodište krenuće u novim čizmama.
„Prijalo je, ali osećam pomalo i stid. Jedan čovek koji je devojčici kupio čizme rekao da mu se javim kada nam treba i pomoći će. Posebno u lekovima, jer su oni veoma skupi. Ćerka mi je juče bila u tako lošem stanju da sam mislila da će završiti u bolnici.“
Život porodice Kujundžić potpuno se promenio. U njihov stan jedva može da se udje, toliko su ih zatrpali toplom garderobom, jastucima, jorganima, sudovima i hranom, a dobili su i jedan novi krevet. Za desetogodišnju Martinu najveća je radost što je dobila računar i mobilni telefon, a roditelji su zahvaljujući pomoći koja je stigla iz inostranstva postali ponosni vlasnici električnog bicikla. Kako su rekli, veoma mnogo su dobili nakon našeg poziva pred Božić i od tada im neprekidno zvoni telefon.
„Jako smo se iznenadili, zaista. Nismo mislili da još ima toliko ljudi u kojima ima toliko dobrote i dobre volje. Svako ko je šta imao to je doneo, da li mali, da li veliki paket, garderobu, bilo šta. Ko god je mogao dao je od srca.“
Porodicu Kinčeš predstavili smo vam sredinom decembra. Majka je tada plaćući govorila o tome da bi joj najviše radosti donelo ako bi dobila redovno zaposlenje. Zahvaljujući našoj medijskoj kući to je postala stvarnost, jer Tivadar Bunford, koji je na internetu video ove priloge, odmah je potražio majku i ponudio posao ne samo njoj, već i sinu. Osim toga, dobili su jako mnogo pomoći o čemu je govorila sa ogromnom radošću.
„Veoma mnogo, ali najviše se radujemo tome da smo dobili posao u „Masterplastu“. Zahvalna sam jer se jako mnogo ljudi javilo i pomoglo. Dobili smo ogrev za loženje, hranu, novčanu pomoć. Želela bih posebno da se zahvalim dvojici gospode, jedan živi u Americi, hvala Vam gospodine. A drugog gospodina zovu Atila, on je dva puta novčano pomogao. Ne mogu drugačije da se zahvalim, ali hvala mnogo. Zahvaljujući tome nova godina je tako počela da hvala Bogu imamo posao, i sin i ja možemo da započnemo novi život“ kaže Ibolja Kinčeš.
Raduje nas da smo mogli da pomognemo, a naš poziv naišao je na odziv širom sveta. Praznici su prošli, ali to ne znači da porodicama koje su slabijeg socijalnog stanja pomoć nije i dalje potrebna. Ko god je u mogućnosti neka bude human i u 2024. godini.
