Za vreme žetve povećava se rizik od požara
Doborovoljno vatrogasno društvo najčeće interveniše tokom žetve, jer lako zapaljiv rod i upotreba mašina, povećavaju rizik od požara.
Tokom žetve, jedna varnica ili odbačeni pikavac dovoljna je da se zapale njive pod žitaricama, slama ili strnjika. Poljoprivredniku iz Temerina, Rudolfu Totu nedavno je gorela slama na 50 hektara, a zapalio mu se i kombajn. „Nama poljoprivrednicima, ratarima i vlasnicima kombajna, najvažnija je spremnost protivpožarne opreme. Pre nekoliko godina, kako sam pomenuo, dogodilo mi se da je zbog kvara, pukla cev za ulje, ulje je dospelo na motor i kombajn se zapalio. Onda sam imao jedan protivpožarni aparat, od tada obavezno imamo dva protivpožarna aparata".
Provera protivpožarne opreme samo je jedna od obaveza koje propisuje zakon od zaštiti od požara. Na žetvu žitarica, skupljanje i skladištenje odnose se posebna pravila, a poljoprivrednici imaju zakonsku obavezu da ih se pridržavaju.
Prema zakonu žetva površine veće od 50 hektara otpočinje iz sredine parcele, i potrebno je požnjeti trake u širini od 15 metara. Gazde treba da obezbede cisternu sa minimum 3.000 litara vode. Kod žetve manjih površina potrebno je imati osnovnu protivpožarnu opremu. Laslo Elek, član dobrovoljnog vatrogasnog društva i član opštinskog Saveta za zaštitu od požara kaže: „Važno je da mašine imaju „hvatače" varnica, kombajni protivpožarni uređaj S-9, a traktori S-2 ili S-3 aparate, isto kao i kamioni koji transportuju pšenicu sa njive".
Prema važećim zakonima strogo je zabranjeno paliti strnjiku, a žeteoci su obavezni da prođu osnovnu obuku zaštite od požara.
