Životna borba mladog Petra

Neobjašnjiva čuda, život jednog malog deteta i njegova svakodnevica, i mesto gde ruka pomoći ne zna za granicu. Petar Desnica je dvoipogodišnji dečak iz Nadalja koji je rođen mrtav, ali zahvaljujući volji za životom, neodustajanju njegovih roditelja, primerima ljudi dobre voje i nesebičnom zajedništvu on danas živi kao i druga deca.

U malom selu Nadalj, koje pripada opštini Srbobran, sa roditeljima živi Petar Desnica, jedino dete u Srbiji, i jedno od troje u svetu, koje pati od izuzetno retke bolesti. Plexus Brachialis dovodi do paralize ramena i ruku. Petar se rodio gotovo potpuno paralizovan, jer mu je tokom porođaja povređena kičmena moždina u predelu vrata. Lekari i roditelji su se dva meseca borili da ostane u životu, a nakon toga sledila je osmomesečna borba dok su uspeli da mu mišiće dovedu u red. Dečak levu ruku i dalje s mukom koristi, lakat ne može da savije, ali je na dobrom putu za potpuni oporavak.

Ovo je njegova priča.

„Petar je rođen 27. oktobra 2022. godine, na Svetu Petku, naš veliki pravoslavni praznik te ga sad jako poštujemo, još više nego pre. Smatramo da mu je Sveta Petka podarila drugi život, jer je on rođen mrtav, 11 minuta su se borili za njegov život. Bila je to teška borba, a borba je i danas. Idemo redovno na vežbe. Mi smo trenutno na Fondaciji, Petar ima svoj broj 193. U Fondaciji smo „Pokreni život“. Opština Srbobran i mnogo ljudi nam je pomoglo, prvenstveno ljudi iz sela, naši Nadaljčani, a onda i Opština Srbobran. Bora Miković je organizovao Srbobranski karneval prošle godine u septembru gde je bilo jako velik i lep odziv ljudi. Sakupljeno je za nepunih dva sata 360 hiljada dinara, što je nama mnogo značilo jer smo mi bili na samoj nuli. Petrove terapije su jako skupe, idemo redovno na terapije i redovno na rehabilitaciju u Novi Sad, u dečiju bolnicu gde smo više vremena proveli nego kod kuće“ kaže Marijana Desnica, Petrova majka.

Tokom razgovora Marijanin glas se više puta prekine. Govori kroz suze, da je porođaj bio težak: bebina glava se zaglavila, zbog toga mu se na vratu pojavio veliki otok koji je pritisnuo kičmenu moždinu i desnu stranu dijafragme, zato beba nije mogla da diše i dva meseca su se borili za njen život. Nakon osam meseci otok se povukao i počela je borba sa paralizom. Osim bebine leve ruke, sve ostalo je došlo na svoje mesto.

„Mislim da on nije običan. Mislim, da je on jedan veliki borac i da on te prepreke veoma lepo savladava. Recimo, kad je bio beba od osam meseci, on je igračke držao sa nogicama i tako se igrao, jer ne može da drži sa rukicama.

Otac porodice je po struci bravar-zavarivač, a sa svojim kolegama svakog dana ide u Temerin na posao, kod privatnika. Od zarade porodica može da živi, ali teško. Za dečakovu terapiju ipak ne mogu da izdvoje novac.

Dalibor Desnica, Petrov otac kaže: „Za sad ide kako treba. Nešto privatno se i odradi, ostalo dobri ljudi, opet neke troškove pokrivamo preko fondacije što imamo za dete, praktički to je u suštini to. Za sada. Kolege su nam izašle u susret, dvaput su dobrovoljno skupili novac i lično su nam uručili. Hvala im puno na tom gestu.“

Stanovnici Srbobrana dobro poznaju Borivoja Mikovića koji od 2019. godine kontinuirano i nesebično pomaže bolesnoj deci u terapijama i oporavku. Svojevremeno su kokice i limunade prodavali meštani u ulici, a prihode su uplaćivali na račun fondacije „Budi human“. Tokom proteklih godina organizovao je brojne koncerte koji su privukli mnoštvo ljudi, zabavne manifestacije, različite vašare i druge skupove odakle je prihod darovan za lečenje bolesne dece.

„Kada sam počeo ovim da se bavim, pre svega, nisam verovao da će takav odjek da bude. Znate kako? U humanitarnom radu, jedna stvar vuče drugu. Krenuli smo iz ulice, onda su se pojavili drugari iz jednog naselja u Srbobranu, udruženje „Naša priča“, oni su organizovali turnir u fudbalu. Onda se pojavio kafe bar u Srbobranu koji je organizovao pikado turnir, kafe bar „Kaktus“, pojavili su se Soni Plejstešjn turniri, gde su se isto prikupljale pare – tada za Lanu, onda se javila iz Udruženja „Ruka spasa“ Savka Lazić, i onda se i ona priključila. Faktički, ja je pozivam za pomoć, da mi pomogne, kad treba da donira, da se prodaje na tezgama, Udruženje „Nota i vez“ iz Srobbrana, to je mislim mađarsko civilno udruženje, i onda oni nam se isto priključe, a da ne pričam o komšiluku, prijateljima, poznanicima, Srbobrancima. Tako da jako lep odziv uvek imamo“ kaže Borivoje Miković, predstavnik humanih Srbobranaca.

Vraćajući se na priču o dečkiću iz Nadalja, pored već pomenute pomoći, treba istaći i celovečernji koncert koji je za Dan žena organizovan u Srbobranu, a koje je priredila Osnovna muzička škola iz Vrbasa i sa koje je celokupan prihod namenjen lečenju Petra Desnice. Jadranka Miković Džaferović, nastavnica muzike i rukovodilac hora u srbobranskom odeljenju osnovne muzičke škole iz Vrbasa kaže: „Ja sam dobila zadatak da pronađem dete za koje bismo mogli da napravimo taj koncert, s obzirom da 20 godina radim u Srbobranu, pa znam i roditelje i ljude koji su tamo i direktore škola i vrtića. I onda sam pozvala direktoricu vrtića i ona me je uputila na gospodina Boru Mikovića, pošto se on bavi humanitarnim radom, razgovarala sa njim i onda se povezala sa roditeljima dečaka, malog Petra i sa njim, i tako smo odlučili da napravimo jednu lepu stvar. Svakako držimo koncerte, deca vole da nastupaju, a zašto ne bismo onda uradili jednu lepu stvar i napravili od toga humanitarni događaj.“

Lepa vest je i da je dečkić iz Nadalja uz pomoć svoje starije sestre pre nekoliko dana naučio i da hoda.

„Uvek tako kad mami treba nešto da pomognem, uvek sam tu uz nju. Mislim, ne mora ni da mi kaže, sama uzmem i uradim. Volim da se igram sa njim, kad vidim da plače, i tako. Volim što je prohodao, zato što sam ga ja tako naučila“ kaže sestra Anastazija.

Porodica Desnica iz Nadalja se ne predaje, a tako ni maleni Petar. Majka kaže da se na rehabilitaciji sreću sa više sličnih slučajeva: ima dece koja nakon nekoliko godina terapija i lečenja potpuno normalno pokreću svoje ekstremitete, ali isto tako nailaze i na one koji već 13 godina svaki dan dolaze i nažalost nema napretka. Ali, Petar je snažan i svi su uvereni u to da će pobediti bolest.