Susreti gljivara na Fruškoj gori
Gljivarima se pridružuju i ljubitelji prirode koji se na svojim pešačkim turama redovno sreću sa gljivama, zbog toga žele da ih bolje upoznaju.
„Velike smo ljubiteljke gljiva, i jedna i druga, ali ih je dosta opasno brati. Mi znamo samo nekoliko vrsta, i jako vodimo računa. Osim toga, kada se beru, mora da se pazi kako se to radi. Gljiva se seče, ne sme da se iščupa, da bi je bilo ponovo. Mora da se rascveta potpuno, da pusti spore, da bi bilo gljiva i posle nas. Ne treba ih uništavati, već pažljivo brati" kaže Tatjana Stanimirović.
Nikada nije prerano početi sa gljivarstvom: najmlađi učesnik ture imao je devet godina.
Srđan Blanuša kaže: „Baš sam se prošle godine u ovo vreme zainteresovao za njih i krenuo da ih snimam i slikam, i napravio sam jutjub kanal gde snimam gljive i tražio sam ih po šumama. Mislim da sam se dosta zainteresovao za njih ovde pre godinu dana, to mi je bio i prvi gljivarski skup."
Na Fruškoj gori moguće je pronaći više zanimljivih vrsta gljiva. Učesnici su redom imali prilike da vide i razlike među njima. Mogli su da uporede jestivu žutu lisičarku, sa narandžastocrvenom lažnom lisičarkom čija konzumacija se ne preporučuje, kao i svetleće levke koji su otrovni.
„Imamo jednu zanimljivu vrstu, hericijum koraloides (kovrdžava igličarka) koja je lekovita. Inače preporučujem ukoliko želite da je konzumirate, ona je jestiva i ima lekovita svojstva, da onda nju kupujete od proizvođača, pošto može da se uzgaja. U prirodi je dosta retka tako da ne bi trebalo da je beremo, čak je kod nas i zaštićena" kaže Eleonora Čapelja, članica Gljivarskog društva Novi Sad.
Vremenski uslovi pogodovali su Velikim sunčanicama, koja se smatra jednim od najboljih delikatesnih gljiva i postoje brojni načini njene pripreme. Kilogram ove sveže gljive staje 10 evra, a sušene 50 evra.
„Ova godina bila je jedna od boljih godina što se tiče gljiva, jer se smenjivalo kišno i sunčano vreme. Ova jesen je jedna od najboljih koje možemo da očekujemo i pojavio se veliki broj gljiva različitih i po brojnosti i po vrstama na Fruškoj gori i okolini" kaže Momčilo Daljev, predsednik Gljivarskog društva Novi Sad.
Ove godine su izostala predavanja, članovi Gljivarskog društva Novi Sad smatrali su da je bolje da na otvorenom pokažu jedni drugima svoje otkrića i izuzetne vrste, koje su pronašli u pećinama.
