Danas je Veliki petak, sutra praznik Blagovesti, a u nedelju Vaskrs

Veliki Petak je natužniji dan u hrišćanstvu jer prema biblijskom predanju, na taj dan je Isus Hrist razapet na krst i njegova smrt predstavlja čin stradanja i žrtvovanja za hrišćanski svet. Na Veliki petak u pravoslavnim hramovima se ne služi liturgija, a na carskim časovima čitaju se jevanđelja kao molitveni čin posvećen sećanju na stradanje Isusa Hrista.

Postoje vrlo bogati porodični običaji obeležavanja Velikog petka kao i uvođenja u najrdaosniji praznik — Vaskrs. Na Veliki petak, pa sve do nedelje , dana kada je Isus uskrsnuo, nema radosti niti pevanja, umesto crkvenih zvona čije je oglašavanje simbol radosti, udara se u drveno klepalo. Porodične trpeze su posne, a ima i običaja koji isključuju uzimanje hrane na dan velike žalosti.

Počinju i pripreme za doček Vaskrsa pa se farbaju jaja, obavezno i u crvenoj boji i obavljaju druge porodične pripreme za Vaskrs — najradosniji praznik u hrišćanskom svetu kada se slavi Hristovo uskrsnuće.
Vaskrs pripada grupi takozvanih pokretnih praznika – čiji se datum menja od godine do godine, a ovoga puta, sutra, na Veliku subotu pada praznik Blagovesti, dan kada je prema predanju, arhanđel Gavrilo doneo Mariji cvet, beli krin i kazao Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.

Praznik Blagovesti je uvek 7. aprila, odnosno tačno devet meseci pre Božića i pripada grupi od 12 hrišćanskih praznika koji su u znaku radosti i veselja, a postoje i religijska učenja po kojima je ta blaga vest koju je doneo arhanđel Gavrilo početak velikog preobražaja ljudskog roda.
Na dan Blagovesti, žene posebno posvećuju molitvu za svoj budući zdrav porod.