Otkupna cena pšenice je niska, ali je hleb skup
Pšenica žuti, uskoro može da počne žetva. Međutim, prema rečima poljoprivrednika, ove godine možda nije bilo isplativo uzgajati ovu biljnu kulturu. Poljoprivredni proizvođač iz Čantavira Janoš Kečenovič ove godine očekuje prosečnu žetvu pšenice, iako još nije požnjeo žito, ali kaže da verovatno neće biti problema ni sa kvalitetom. Međutim, on smatra da je otkupna cena pšenice ove godine veoma niska.
Janoš Kečenovič, poljoprivredni proizvođač iz Čantavira: „Ovogodišnju cenu pšenice država je postavila veoma nisko, navodno su počeli od 18 dinara, a sada čujem da će možda biti 20 dinara, ali još ništa nije sigurno, stalno koriguju cenu, a izvesno je da će se letvice podizati gore ili dole, i što se kvaliteta tiče.Ovo nije isplativa biljna kultura ove godine, biće ogromnih gubitaka.Trenutna proizvodna cena ove pšenice kreće se oko 33, 34-35 dinara, pa izvolite izračunajte kolika je zarada sa isplaćenom cenom od 20 dinara.”
Pšenica se prošle godine otkupljivala za oko 35 dinara, a sada je oko 20 dinara. Zbog pada cena sirovine, logično bi bilo da padne i cena proizvoda od nje, ali mi to ne primećujemo. U pekari koju smo posetili, jedna slana kifla košta 40 dinara, a cena raznih hlebova se kreće od 80 do 110 dinara, izuzev hleba Sava. Vlada Srbije je početkom juna odredila maksimalnu maloprodajnu cenu tog hleba na 54 dinara, što znači da je njegova cena niža za 3 dinara u odnosu na ranije. Međutim, da bi neko kupio jeftin hleb, mora rano da ustane.
Predstavnik Unije pekara Srbije je početkom juna još rekao da će i pekari sniziti cene. On je govorio o sniženju od oko 12 odsto.
Zoran Pralica, predstavnik Unije pekara Srbije: „Pekari su već krenuli u akciju, odnosno ugovori sa trgovinskim lancima im nalažu da se cene ostalih pekarskih proizvoda moraju promeniti u roku od 30 dana, odnosno da bi do kraja juna trebali da imaju nižu cenu.”
Međutim, kupci to još uvek ne osete. Na cene utiču mnoge stvari, to je jedna veoma složena stvar - rekao je ekonomista Imre Zombori.
„Cenu svakog proizvoda čini nekoliko komponenti. Naravno, sirovina je pšenica, ali ovde imamo energente, trebaju nam i mašine, plate, marža trgovaca, tako da je to sve nešto što je veoma kompleksno. Svi koji učestvuju u lancu očekuju poštene plate, odnosno zarade, ali istovremeno i cene moraju da se drže pod određenom kontrolom. Mogao bih da kažem da je cela ova priča uvek jedna komplikovana igra između trenutnih tržišnih uslova i državnih mera.”
Treba uzeti u obzir i to da postoje i rezerve pšenice, dakle nije sigurno kako će trenutna cena uticati na to kako će se postojeće zalihe prodavati - dodao je ekonomski stručnjak.
