Šta znači zeleno daljinsko grejanje?

U Srbiji se takođe odvija nekoliko inicijativa, predstavljamo neke od njih.

Ali da bismo razjasnili osnove važno je razumeti šta znači zeleno daljinsko grejanje. To su rešenja u kojima se eliminiše rasipanje energije u zgradama sa daljinskim grejanjem i vodovima daljinskog grejanja i sve više i više obnovljivih izvora se koristi za proizvodnju preostale potražnje za daljinskim grejanjem. To može biti korišćenje solarnih i vetroelektrana, geotermalne energije dobijene duboko u zemlji ili biomase (zeleni biljni otpad, kanalizacioni mulj, stajnjak). Korišćenje otpadne toplote je takođe veoma korisno. Ovo se može desiti u različitim industrijskim procesima, kao što je tretman otpadnih voda ili prerada hrane. – U njima se daljinska toplota može proizvesti ekstrakcijom i pretvaranjem za sada „utrošene“ takozvane otpadne toplote.

Značaj daljinskog grejanja u Srbiji

U Srbiji je uloga daljinskog grejanja značajna, četvrtina srpskih domaćinstava, uključujući oko polovine urbanih stanova, radi na daljinsko grejanje. Skoro 60 gradova ima daljinsko grejanje. Ali većina zgrada nažalost ima prekomernu potrošnju energije, jer je specifična potrošnja energije za grejanje stanova u Srbiji trenutno više nego dvostruko veća od proseka Evropske unije.

Visok udeo daljinskog grejanja u grejanju domaćinstava takođe pruža neiskorišćen potencijal u Srbiji. Na kraju krajeva, Evropska unija trenutno podstiče i podržava projektovanje i razvoj sistema daljinskog grejanja u Zapadnoj Evropi, jer oni mogu pružiti klimatski i ekološki prihvatljiva, a na kraju, ali podjednako važno, isplativa rešenja u poređenju sa drugim klasičnim rešenjima grejanja (gas grejanje, grejanje na struju, na drva), a istovremeno mogu da smanje zavisnost od uvoza energije. U Srbiji ova mreža daljinskog grejanja već postoji, ali joj je potrebna značajna modernizacija.

Dobri primeri iz komšiluka

Ne morate da putujete daleko da biste pronašli dobre primere kako se ušteda energije može postići modernizacijom zgrada koje koriste daljinsko grejanje. Kao rezultat velikog programa renoviranja stambenih zgrada sprovedenog u Bukureštu koji pokriva nekoliko miliona kvadratnih metara i finansiranog od strane Evropske investicione banke, potrošnja toplotne energije u zgradama sa daljinskim grejanjem je prepolovljena modernizacijom.

U dva mađarska grada u susedstvu sa Srbijom – Segedinu i Pečuju – daljinsko grejanje na bazi obnovljive energije uspešno je sprovedeno korišćenjem geotermalne energije i biomase.

Napori ozelenjavanja daljinskog grejanja u Srbiji

U okviru veoma uspešnog projekta u Novom Sadu, deo daljinskog grejanja pokriva se otpadnom toplotom koja nastaje tokom proizvodnje električne energije. Slična rešenja postoje u Budimpešti, Beču i mnogim drugim evropskim gradovima.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) deluje u tri grada u Srbiji (Kruševac, Šabac, Valjevo) na ekstrakciji daljinske toplote izmenjivačima toplote iz otpadnih voda postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u okviru projekta Fonda za obnovljive izvore u daljinskoj energetici na Zapadnom Balkanu "ReDEWeb".

U Novom Sadu se radi na pripremi iskorišćenja toplote za daljinsko grejanje iz otpadnih i rečnih voda. Radi se na pripremi daljinske proizvodnje toplote sa izmenjivačima toplote iz vode izvađene za proizvodnju vode za piće u Nišu.

Zamena toplovoda i modernizacija mreže daljinskog grejanja u Subotici takođe su finansirani iz evropskih fondova. Kao rezultat toga, gubitak energije tokom distribucije daljinskog grejanja je sveden na minimum.

Subotica i Šabac su takođe dali dobar primer u smanjenju potrošnje energije u zgradama sa daljinskim grejanjem. U okviru uspešnog programa u Subotici, bilo je moguće rešiti pravilno merenje i regulaciju grejanja u zgradama, kao i - sa primernom vrednošću u Srbiji – obračun isporičene toplotne energije zasnovano na merenju. U Šapcu je, uz finansiranje EBRD, uspostavljen program za smanjenje potrošnje toplotne energije u zgradama sa daljinskim grejanjem u organizaciji kompanije za daljinsko grejanje i grada.

Šta mogu da učinim kao potrošač koji koristi daljinsko grejanje za „zeleno“ daljinsko grejanje?

I mi kao pojedinci možemo da učinimo nešto za svoju životnu sredinu, pitanje je da li smo spremni da menjamo navike korišćenja daljinskog grejanja. Bez obzira da li račune plaćamo na osnovu potrošnje energije ili ne, svakako treba da se trudimo da ne rasipamo toplotnu energiju. Radijatore treba da podesimo na nižu temperaturu, umesto da ispuštamo toplotu kroz prozor. Ako nemate takav sistem grejanja, raspitajte se u opštini o mogućnostima finansiranja: Evropska unija i Vlada Srbije planiraju mere koje bi podržale energetsku modernizaciju stambenih zgrada. Čineći ovo, činimo dobru uslugu svom okruženju - i idealno našem novčaniku.

Sponzorisani sadržaj ostvaren uz podršku Zapadno Balkanskog Zelenog Centra, kao deo projekta zvanog FLEKSHIT realizovanog od strane d.o.o. Vital Menedžment iz Budimpešta.