Teško do kupovine oranica u Srbiji

Ukoliko bi neko želeo sada da kupi poljoprivredno zemljište i da u to uloži novac, teško bi to mogao da ostvari. Vlasnici postojećih oranica veoma retko ih prodaju, a cena obradivog zemljišta veoma varira. U Čantaviru parcele zemljišta koje su bliže selu, odnosno koje potpadaju pod industrijsku zonu u proseku se prodaju po višoj ceni, a jutro zemlje može da se kupi po ceni od sedam od 10 hiljada evra – objašnjava nam jedan od lokalnih proizvođača.

„Svako pokušava do kraja da zadrži poljoprivredno zemljište, jer je to jedina roba kojoj je vrednost postojana. Kada novi auto izvezemo iz prodavnice, više ne možemo da ga prodamo za taj novac, dok se cena obradivog zemljišta niveliše i godinama zadržava svoju vrednost“ kaže Janoš Kečenović, poljoprivrednik iz Čantavira.

Čini se da mnogi precenjuju svoje zemljište – kaže nam Reže Suđi. Subotički posrednik u trgovanju nekretninama ističe da je u poslednje vreme opala vrednost poljoprivrednog zemljišta. „Prodaja zemljišta uvek zavisi od toga koliko su godine bile uspešne. Recimo da je suša pre dve godine u svakom slučaju uticala na smanjenje vrednosti poljoprivrednog zemljišta, njegove cene. Posle toga je došao period kada su jako pale cene proizvoda, kukuruza, pšenice i drugog, i to ponovo nije doprinelo povećanju vrednosti zemljišta. Stalno postoje promene, pada, pa raste cena zemljišta, zavisi od visine subvencija. Da dodam da sada ne treba plaćati naknadu za odvodnjavanje i recimo da će to svakako doprineti tome da malo poraste i vrednost zemlje, ali u suštini u poslednje dve godine opala je vrednost poljoprivrednog zemljišta.“

I na nivou države cene su veoma promenljive. Cena je viša parcelama pored autoputa, ili u blizini gradova i turističkih destinacija. Dobro obavešteni, recimo, kupuju zemljište na planiranoj deonici puta, kako bi ga kasnije skuplje prodali. Po zakonu od pre šest godina i stranci mogu da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji. Najveće interesovanje je za zemlju u Bačkoj.

„Sama činjenica da u Vojvodini, vojvođanski Mađari žive sa dvojnim državljanstvom, gde njihova matična država Mađarska podržava između ostalog i kupovinu poljoprivrednog zemljišta sa određenim iznosima, povećalo je potražnju za vojvođanskom ravnicom“ kaže Mirjana Janić, posrednik u trgovini nekretnina iz Novog Sada.

Stručnjaci podsećaju i na to da je potrebno očuvati poljoprivredne površine. Evropa i zemlje sveta poljoprivredno zemljište tretiraju kao nacionalni resurs, zbog toga su pojedine uvele stroga ograničenja i zabrane za prodaju parcela strancima.