Tradicionalni svinjokolj u Bačkoj Topoli
Svinja teška oko 180 kilograma obrađena je prema starim običajima. Nakon što je svinja usmrćena, ošurena je vrelom vodom i spaljena slamom. U procesu spaljenja slamom koža dobija poseban ukus.
Tradicionalni svinjokolj ima svoje tajne, kaže Andraš Kolar. “Treba paziti da na pojedinim mestima ne bude previše slame, jer će koža ispucati. Više slame stavljamo ispod glave i noktiju, manje ispod boka, znači treba obratiti pažnju.”
Gosti iz Sigetvara, Dunaharastija, Budimpešte, Đerđosentmikloša, Bačke Topole i okoline sa velikim zanimanjem su posmatrali događaj. Na ovakvim događajima mnogi se podsete starih i lepih uspomena. Gost iz Đerđosentmikloša u Rumuniji Jožef Gašpar se priseća dana kada je njegov otac klao svinje kod familije i poznanika, kaže da je tradicija slična kao ovde.
Dok su muškarci tranžirali i obrađivali meso, kako su to i njihovi preci radili, žene su vredno radile u kuhinji baš kao i njihove bake, iskoristivši svaki deo svinje. Od krvi, džigerice i slanine pripremale su ukusan doručak. Za ručak se sprema tradicionalni paprikaš, za večeru kobasice, hurke i pečenje od svežeg mesa.
“Poklade počinju od završetka božićnih praznika, od Bogojavljenja, sve do velikog posta, i to je period tradicionalnih svinjokolja. Nekada u seoskim porodicama su u ovo vreme klali svinje, a mi želimo oživeti i prikazati ovu našu tradiciju“ kaže predsednik Društva za očuvanje mađarske narodne tradicije i etnologiju „Nađapati Kukac Peter" Laslo Kovač.
