U Feketiću obeležena godišnjica zbega na Marijin dan
175. godišnjica zbega na Marijin dan obeležena je u Feketiću bogosluženjem, polaganjem venaca na grob reformatskog sveštenika Jožefa Kereštesa Berhidaija i istorijskom prikazom. Dana 23. januara 1849. godine, za vreme Mađarske revolucije i borbe za slobodu, reformatsko stanovništvo Feketića bilo je prinuđeno da beži od srpske vojske. Kasnije su ti ljudi prihvaćeni u okolini Kiškunhalaša i Šoltvadkerta u Mađarskoj, a posle 9 meseci su se vratili i ponovo nastanili selo.
Januara 1849. godine, kada su se mnogi ljudi u Feketiću pripremali da proslave Marijin dan, stigla je vest da su srpske trupe stigle do periferije sela. Celokupno stanovništvo naselja bilo je prinuđeno da beži. Stanovnike Feketića reformatske vere, njih 1060 primili su stanovnici Kiškunhalaša i Šoltvadkerta, i iako su živeli u veoma teškim uslovima, domaćini su sa njima podelili i poslednji zalogaj hleba. Zahvaljujući tome, uspeli su nakon 9 meseci da se vrate u Feketić, koji je do tada bio potpuno opljačkan.
Bela Bojtoš, predsednik Saveta MZ Feketić: „Kada smo došli kući, uspeli smo ponovo da stanemo na noge, da ponovo živimo ovde, dakle posle 9 meseci smo praktično ponovo nastanili ovaj prostor, jer su sa kuća odneli čak i bolja vrata, morate to tako da zamislite, tako da se to jedino može i opisati.”
Stanovnici Kiškunhalaša su još od tih događaja, koji su se desili pre 175 godina, i dalje u kontaktu sa meštanima Feketića. Delegacija iz Kiškunhalaša bila je tako prisutna i na bogosluženju koje je održano u Reformatskoj molitvenoj kući u Feketiću.
Atila Oros, reformatski sveštenik, Feketić: „Nadamo se da ćemo i u budućnosti održavati kontakt sa Kiškunhalašom, jer smo istog porekla. To je reformatska crkvena zajednica, naš narod, mi smo Mađari, sve nas to povezuje i želimo da to negujemo i u budućnosti. Ovo je takođe jedna od tih stanica u toj priči, ova komemoracija.”
Komemoracija je nastavljena na grobu stradalog sveštenika Jožefa Keresteša Berhidaija, na groblju u Feketiću.
