Vojvođanski ratari iščekuju kišu
U proteklom periodu ozbiljnija kiša nije pala ni u Čantavirskom ataru, tek nekoliko milimetara padavina je bilo, tako da je vlaga jako potrebna. Mikloš Balaša, poljoprivrednik iz Čantavira kaže da su zbog nedostatka kiše pouzdaju samo u zalivanje, a za to u okolini naselja nema mogućnosti.
Dodaje, nekada su sneg i zimski mrazevi na prirodan način natapali zemlju, a pod uticajem prolećnih kiša, biljke su mogle dalje da se razvijaju: „Jako je potrebna ovog meseca. Žitaricama, prolećnoj setvi. Kako nema padavine, ne mogu da se razvijaju. Žitarice su uznapredovale, dve nedelje. Ukoliko gledamo prethodne godine, one su razvijenije. Već su počele da formiraju klas, jedan deo, ječam, raž, ali pšenica još ne. Ali su po visini veće. Padavine bi im bile jako potrebne, jer ih je zimus bilo veoma malo. Razbacali smo đubrivo, dali smo im energije, lisnu prihranu, i sada se javljaju bolesti, ponovo. Najveći problem nam je bio što čitave zime nije bilo mraza.“
Zahvaljujući neuobičajenom toplom vremenu, započela je i setva kukuruza. Ervin Heđi, proizvođač sa Šupljaka takođe očekuje kišu: „Važna je i temperatura zemljišta Između 15 i 16 stepeni je minimum, da bi mogli da počnemo sa setvom, a odlučujuća je i vlažnost, da seme ne propadne u zemlji, već da lepo može da se razvija. Pratimo i kretanje dnevne temperature. Kada prestane mraz pri površini tla, onda je i zemljište nešto toplije, i onda možemo da vidimo da li ćemo da sejemo ili ne. Da li smo imali neke štete jer nema dovoljno padavina? Da, unazad nekoliko godina imali smo manji rod, pre svega kod kukuruza. Ako kod nicanja nema dovoljno vlažnosti, onda neće biti roda. Imali smo i takve stabljike na kojima uopšte nije bilo klipa. Gotovo je samo za silažu moglo da se koristi.“
Prema prognozama narednih dana možemo da računamo na ozbiljnije kiše, ali i novo povećanje temperature. Maksimalne dnevne temperature od 30 stepeni i jak vetar i dalje će uticati na isušivanje tla.
