Poljoprivrednici zadovoljni ovogodišnjim rodom belog luka
Mnogi su već prodali većinu svojih ubranih useva, drugi još čekaju u nadi da će biti povoljnija cena i to i te kako mogu učiniti jer kvalitetan, zdrav beli luk može dugo da odstoji, ostaje tvrd i nema neprijatan miris.
Karolj Urban se već trideset godina bavi proizvodnjom belog luka. Međutim, ova biljka, koja ima lekovita svojstva i koristi se kao začin, nikada se na sadi na površinu veću od 4 motike. Na temelju njegovog iskustva za uspešnu proizvodnju belog luka je potrebna pravilna priprema tla, poštovanje propisa o zaštiti biljaka.
"Nemam truleža, kao što vidite, ne može se osetiti nikakav karakterističan miris luka, to je zato što su bile povoljne vremenske prilike za luk i mislim da je kvalitetan. Preporučio bih drugima da svake godine ili svake druge godine, promene zemljište ili seme i tada će oni videti rezultat. Ali u tome i zaštita bilja igra veliku ulogu, neka pokušaju i sa tim " rekao je Karolj Urban.
Imre Kapišta je na nešto više od pola hektara zemlje ove godine imao prinos od 3,5 tona belog luka. Male tajne uzgoja belog luka naučio je od majke. Prema njegovom iskustvu, vredi se baviti ovom začinskom biljkom, jer poklonjenu pažnju vraća uz višestruku dobit.
"Još uvek ima 550 kilograma. Čekam kupce, ali inače je ove godine bilo da je sva količina prodata od kuće za potrebe semena jer su videli da se ne uništava i od kuće se prodavalo po ceni od 200 dinara. Dakle, imam ovih 550 kilograma i nema više , sve je prodato za cenu od 180 do 200 dinara. " rekao je Imre Kapišta.
U okolici Subotice zabeleženo je gotovo 84.500 hektara oranica. Jedva 0,06 posto od toga je pod belim lukom svake godine. Svako ko želi da započne uzgajati ovu začinsku biljku trebao bi potražiti stručni savet.
"Voli tla bogata hranjivim materijama, prisutnost nitrogena, fosfora, kalijuma i sumpora u tlu nije zanemarljiva. To se može zameniti đubrivom. Ono što ova biljka ne voli je stajsko đubrivo." rekla je Hajnalka Bognar Pastor, inženjer zaštite bilja.
Lukove muve neočekivano dolaze i napadaju useve mnogih novih uzgajivača belog luka. Prva generacija štetočina napada biljku zasađenu u jesen, jer se ukopaju u matičnjake, a crvići nanose značajnu štetu biljci. No, prinos se može smanjiti i zbog rđe na lišću, kao i zbog sive i bele plesni.
